Putovanje u Severnu Makedoniju iz Srbije — lična karta, granica, prijava boravka i saveti za put

Ruta iz Srbije: jedna granica, prelaz Preševo–Tabanovce

Standardni drumski put iz Beograda vodi autoputem A1, koji je deo evropskog puta E75. Na jugu Srbije autoput se završava graničnim prelazom Preševo, a na makedonskoj strani prelaz se zove Tabanovce. Odatle se istim koridorom nastavlja ka Skoplju, gde se putevi granaju ka zapadu zemlje, odnosno ka Ohridu i Mavrovu.

Za razliku od puta u Hrvatsku, Sloveniju ili Grčku, na ovoj ruti nema šengenske granice. Severna Makedonija nije članica Evropske unije, pa se na prelazu ne vodi evidencija EES, a putnik prolazi samo srpsku i makedonsku kontrolu. Drugih država na putu nema.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navodi i manji drumski prelaz Prohor Pčinjski, koji se na makedonskoj strani zove Pelince. Za kretanje unutar zemlje važna su dva autoputa: jedan ide pravcem Kumanovo–Veles–Negotino–Demir Kapija–Valandovo–Đevđelija, a drugi pravcem Kumanovo–Skoplje–Tetovo–Gostivar. Drugi pravac vodi prema zapadnom delu zemlje, odakle se stiže do Mavrova i Ohrida.

Lična karta ili pasoš: šta važi na granici

Državljanima Srbije viza nije potrebna za ulazak i boravak do 90 dana. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, u Severnu Makedoniju se može ući i sa važećom biometrijskom ličnom kartom, pa pasoš za turističko putovanje nije obavezan. Važno je da je lična karta biometrijska i da joj rok važenja nije istekao.

Ko planira duži boravak, na primer zbog posla, studija ili braka, ne traži vizu tipa D. Takav boravak se reguliše kod makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u Odeljenju za strance. Za letovanje na Ohridu ili zimovanje na Mavrovu ništa od toga nije potrebno.

Prijava boravka u roku od 24 sata

Ovo je pravilo koje putnike iz Srbije najčešće iznenadi. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navodi da svi strani državljani, bez obzira na to da li im je potrebna viza, moraju da se prijave najbližoj policijskoj stanici u roku od 24 sata od ulaska na teritoriju Severne Makedonije.

Pravilo važi i za kratke posete. Ako odsedate u hotelu, apartmanu ili privatnom smeštaju, pri dolasku pitajte domaćina kako se prijava obavlja i da li je on preuzima. Ako niste sigurni, javite se policiji, jer je obaveza na putniku.

Carina: šta se unosi bez dažbina

Lični prtljag stranih državljana oslobođen je carine, PDV-a i akcize. Uz njega se bez dažbina unosi 200 cigareta ili 100 cigarilosa, 50 tompusa ili 250 grama duvana za pušenje. Kod alkohola granica je litar žestokog pića jačeg od 22 odsto ili dva litra slabijeg pića i aperitiva, uz dva litra vina. Dozvoljeno je i 50 mililitara parfema i 250 mililitara toaletne vode.

Oslobođenje za duvan i alkohol ne važi za putnike mlađe od 18 godina. Akcizna roba može da se prenosi samo preko glavnih prelaza, gde rade i veterinarska i fitosanitarna kontrola. Oružje i municija bilo koje vrste ne smeju da se unose ni prenose kroz zemlju, a lovačko oružje samo uz odobrenje makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Strana valuta unosi se bez prijave do protivvrednosti od 10.000 evra. Veći iznos prijavljuje se cariniku, uz izjavu o poreklu novca. Ko taj iznos iznosi iz zemlje, pokazuje potvrdu o unosu koja nije starija od 30 dana.

Lekovi, hrana i suveniri

Za unos lekova u Severnu Makedoniju u načelu se traži dozvola Biroa za lekove pri makedonskom Ministarstvu zdravlja. Izuzetak su lekovi za ličnu upotrebu: tada putnik nosi potvrdu matične zdravstvene ustanove sa podacima o leku, pacijentu i vrsti bolesti, koju potpisuje izabrani lekar. Za lekove sa opojnim drogama ili psihotropnim supstancama potrebna je potvrda samog Biroa za lekove.

Proizvodi životinjskog porekla, poput sira ili suhomesnatih proizvoda, unose se i prenose kroz zemlju u količini do jednog kilograma. Veće količine prolaze veterinarsko-sanitarnu kontrolu na prelazu, a za unos biljaka i semena traži se fitosanitarna kontrola.

Pri povratku pazite na suvenire. Predmeti kulturnog i istorijskog nasleđa, kao što su arheološki i etnografski predmeti, stari novac i umetnička dela, iznose se samo uz dozvolu nadležne makedonske službe. Kopije muzejskih predmeta smeju slobodno da se iznesu, ali uz potvrdu da je reč o kopiji i o poreklu originala.

Ljubimci na putu u Severnu Makedoniju

Za psa, mačku ili tvora vlasnik nosi veterinarsko-zdravstveni sertifikat koji izdaje zvanični veterinar i pasoš ljubimca, koji je za ove vrste obavezan. Za ptice se umesto toga traži izjava vlasnika, pod uslovom da dolaze iz države članice Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Strogo je zabranjeno unositi i iznositi ugrožene biljne i životinjske vrste i proizvode od njih, po Konvenciji CITES. Ministarstvo spoljnih poslova među zaštićenim vrstama navodi mrkog medveda, sivog sokola i vuka, kao i korale i egzotične biljke. Prevozimo i ljubimce — samo je potrebno da nam to najavite unapred prilikom rezervacije.

Zdravstvena zaštita: potvrda iz filijale

Između Srbije i Severne Makedonije postoji Sporazum o socijalnom osiguranju iz 2002. godine. Po njemu turisti tokom privremenog boravka imaju besplatne zdravstvene usluge, ali samo hitne i neodložne intervencije.

Za to je potrebna potvrda o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite, koju izdaje nadležna filijala zdravstvenog osiguranja u Srbiji. Ako je putnik nema, potvrda može da se izda i naknadno, na zahtev nadležne filijale makedonskog Fonda za zdravstveno osiguranje. Sve što nije hitno plaća se, pa je potvrdu najbolje uzeti pre polaska.

Roming i novac: telefon kao kod kuće, plaćanje u denarima

Sporazum o snižavanju cena rominga potpisan je u Beogradu 4. aprila 2019, a među potpisnicima su Srbija i Severna Makedonija. Regulatorna agencija RATEL navodi da od 1. jula 2021. u regionu Zapadnog Balkana nema dodatne naknade za roming: pozivi, poruke i internet koriste se pod istim uslovima kao u domaćoj mreži.

Postoji jedna zamka. Pravila uključuju politiku primerenog korišćenja, pa pojedini tarifni paketi imaju ograničenu količinu podataka u regionalnom romingu, posle koje se plaća dodatna naknada. Koliko interneta imate, proverite kod svog operatora pre puta.

Valuta je makedonski denar, sa međunarodnom oznakom MKD i skraćenicom ден, prema prvim ćiriličnim slovima imena. Prvi denar uveden je 26. aprila 1992. umesto jugoslovenskog dinara, a u maju 1993. zamenio ga je novi denar, vredan sto starih. Ime potiče od rimskog novca denarijusa, a kovanice manje od jednog denara nisu u upotrebi od 2013.

Bezbednost u vozilu i pravila na putu

U Severnoj Makedoniji pojas je obavezan za sve putnike na svim sedištima. Dete do 12 godina ne sme da sedi na prednjem suvozačkom sedištu, kao ni osoba pod dejstvom alkohola. Svetla moraju biti upaljena danju i noću, na svim putevima i u naseljima, a vozač ne sme da koristi mobilni telefon.

Dozvoljena koncentracija alkohola u krvi vozača je 0,5 promila, dok profesionalni vozači ne smeju imati alkohola u krvi. Zimska oprema je obavezna od 15. novembra do 15. marta, što je važno za puteve ka planinama u zimskoj sezoni.

Kazna koju izrekne policajac plaća se u banci, u roku od osam dana. Plaćanje u gotovom uniformisanom policajcu nije dozvoljeno, a ako policajac na tome insistira, to se prijavljuje najbližoj policijskoj stanici. Do dokaza o plaćanju policija može privremeno da zadrži putnu i vozačku ispravu.

Ministarstvo spoljnih poslova ocenjuje stanje u zemlji kao mirno. Ipak savetuje da se dokumenta, lične stvari i predmeti od vrednosti ne ostavljaju u automobilu, zbog krađa. U letnjoj sezoni upozorava i na umor vozača na putu iz Srbije ka Grčkoj i Turskoj.

Važni brojevi telefona

U Severnoj Makedoniji policija se zove na broj 192, hitna pomoć na 194, a vatrogasci na 193. Pomoć na putu dostupna je na broju 196, a informativni centar auto-moto saveza AMSM na broju 9801.

Za konzularnu pomoć državljani Srbije se obraćaju Ambasadi Republike Srbije u Skoplju, u ulici Pitu Guli 8. Zemlja ima dva međunarodna aerodroma, u Skoplju i u Ohridu, gde aerodrom nosi ime Sveti apostol Pavle. U zimskom periodu letovi između Beograda i Skoplja saobraćaju četiri puta nedeljno.

Severna Makedonija u kratkim crtama

Severna Makedonija nema izlaz na more. Graniči se sa Srbijom na severu, Grčkom na jugu, Albanijom na zapadu i Bugarskom na istoku. Prema popisu iz 2021, ima 1.836.713 stanovnika, a Skoplje, glavni i najveći grad, okuplja oko četvrtine stanovništva.

Službeni jezik je makedonski, a od 2019. albanski je službeni na državnom nivou, osim u odbrani, centralnoj policiji i monetarnoj politici. Na poslednjem popisu makedonski je kao svoj jezik navelo 1.344.815 građana, albanski 507.989, turski 71.757, romski 38.528, a srpski 24.773.

Dan nezavisnosti obeležava se 8. septembra, prema referendumu iz 1991. kojim je podržana nezavisnost od Jugoslavije. Posle Prespanskog sporazuma sa Grčkom zemlja je 2019. promenila ime u Republika Severna Makedonija. Članica je NATO-a, a kandidat za Evropsku uniju je od 2005. godine.

Najviša planina je Korab, visok 2.764 metra, na granici sa Albanijom. Reka Vardar odvodnjava oko 80 odsto teritorije, a njena dolina ima važnu ulogu u privredi i saobraćaju zemlje.

Tri sliva: Egejsko, Jadransko i Crno more

Najveći deo zemlje, 87 odsto teritorije, pripada egejskom slivu, kome pripada i Vardar. Jadranski sliv čini Crni Drim, koji ističe iz Ohridskog i Prespanskog jezera i pokriva oko 13 odsto teritorije, odnosno oko 3.320 kvadratnih kilometara.

Crnomorski sliv je najmanji, sa svega 37 kvadratnih kilometara na severnoj strani Skopske Crne Gore. Tu izvire Binačka Morava, koja se uliva u Južnu Moravu, pa preko Dunava stiže do Crnog mora. Ta mala površina na krajnjem severu zemlje tako pripada istom slivu kao i Morava u Srbiji.

Klima: kontinentalni sever, sredozemni jug

Severni i zapadni delovi zemlje imaju klimu blisku kontinentalnoj, a južni i istočni sredozemnu. Prosečna godišnja temperatura vazduha je 11,5 °C, a u ravnicama 15 °C. Jul je najtopliji mesec, sa prosečnih 22,2 °C, a januar najhladniji, sa 0,3 °C.

Leta su vruća: u dolini Vardara nisu retke temperature iznad 40 °C. Najviša izmerena temperatura u zemlji je 45,7 °C, a najniža −31,5 °C. Zimi su snežne padavine česte i povremeno obilne.

Vardarski kraj ima toplije zime zahvaljujući vetru vardarcu, koji dolazi od ušća Vardara i donosi topao vazduh. Za letovanje na Ohridu i zimovanje na Mavrovu zato gledajte prognozu za tačno to mesto, jer se klima u zemlji razlikuje od kraja do kraja.

Tri prirodna jezera i najdublje jezero Balkana

Iako nema more, Severna Makedonija ima tri velika prirodna jezera: Ohridsko, Prespansko i Dojransko. Sva tri leže na južnim granicama i dele ih sa Albanijom ili Grčkom.

Ohridsko jezero je jedno od najstarijih na svetu. Duboko je gotovo 290 metara, a prosečno više od 150, pa je najdublje jezero na Balkanu. Površina mu je 358 kvadratnih kilometara, a makedonskoj strani pripada 64 odsto obale i 69 odsto površine. U jezeru živi više od 200 endemskih vrsta. Oko polovine vode stiže iz podzemnih izvora na istočnoj obali, a otprilike četvrtina iz reka i padavina.

Makedonska strana jezera upisana je na UNESKO listu svetske baštine 1979, a 1980. upis je proširen na kulturno i istorijsko područje Ohrida. Godine 2014. prekogranični rezervat biosfere Ohrid–Prespa, sa Albanijom, uvršten je u UNESKO mrežu rezervata biosfere. Više od petine vode Ohridsko jezero dobija iz Prespanskog, koje je desetak kilometara jugoistočno i 150 metara više.

Tri regiona naše ponude i dužina puta

Naša ponuda pokriva 1 odredište u Skopskom regionu, 1 na Ohridskom jezeru i 1 u oblasti Mavrova. Dužine i vremena u tabeli izmerene su posebno za svaku rutu, od Beograda i Novog Sada, i ne uključuju čekanje na granici ni pauze.

Skopski region

Skoplje je osnovano krajem prvog veka, u vreme cara Domicijana, kao rimski grad Skupi, koji je napušten posle zemljotresa 518. godine. Prema popisu iz 2021, grad ima 526.502 stanovnika. Simbol grada je Kameni most preko Vardara, podignut na rimskim temeljima između 1451. i 1469. po nalogu sultana Mehmeda II Osvajača. Dug je 214 metara i širok šest, a povezuje Trg Makedonija sa Starom čaršijom. Zemljotres iz 1963. razorio je oko 80 odsto grada, koji je potom obnovljen uz međunarodnu pomoć. Za polazak ka glavnom gradu pogledajte Kombi prevoz putnika Beograd → Skopski region.

Ohridsko jezero

Ohrid je najveći grad na jezeru i osmi po veličini u zemlji, sa 38.818 stanovnika prema popisu iz 2021. U antici se zvao Lihnid, verovatno u značenju „grad svetlosti”. Kliment Ohridski osnovao je 886. godine Ohridsku književnu školu, a ona je postala jedno od dva glavna kulturna središta Prvog bugarskog carstva. Grad je poznat po predanju da je nekada imao 365 crkava, po jednu za svaki dan u godini, zbog čega ga zovu „Jerusalim Balkana”. Nad jezerom, na litici iznad plaže Kaneo, stoji crkva Svetog Jovana Bogoslova. Za polazak ka jezeru pogledajte Minibus prevoz Beograd – Ohridsko jezero.

Mavrovo i Polog

Nacionalni park Mavrovo osnovan je 1949. godine i obuhvata tri alpska planinska sistema: Šar-planinu, Korab i Bistru. Šar i Korab prelaze 2.700 metara, a u parku su i alpska tresetišta na Šar-planini, ostaci ledenog doba, kraški reljef sa pećinama na Bistri i brojna glacijalna jezera. U parku je najviši vodopad na Balkanu, sa vertikalnim padom od oko 120 metara, a park je i jedno od tri preostala staništa balkanskog risa. Crkva Svetog Nikole, iz 1850, potopljena je 1953. posle izgradnje veštačkog Mavrovskog jezera i danas se, zavisno od nivoa vode, vidi delimično ili joj se prilazi kopnom. Za polazak ka planini pogledajte Prevoz putnika Beograd – Mavrovo / Polog region.

Vodiči po regionima i mestima

Svaki region ima zaseban vodič: Okolina Skoplja — kanjon Matka, Milenijumski krst na Vodnu, rimski Skupi i srednjovekovni manastiri, Ohridsko jezero — Sveti Naum, Struga i Crni Drim, Galičica, Prespa i Trpejca i Mavrovo i Polog — nacionalni park Mavrovo, Korab, Bigorski manastir, Galičnik, Tetovo i izvor Vardara. Gradovima i skijalištu posvećeni su vodiči Skoplje — Kameni most, Stara čaršija, tvrđava Kale i grad obnovljen posle 1963., Ohrid — Samuilova tvrđava, crkva na Kaneu, Plaošnik, Ohridsko leto i ohridski biser i Zimovanje na Mavrovu — ski centar „Zare Lazarevski”, staze na Bistri, noćno skijanje i put iz Srbije.

Kako izgleda putovanje kombijem od vrata do vrata

Dolazimo po vas na dogovorenu adresu i vozimo vas direktno do cilja — bez presedanja i bez čekanja na stanici. Vozimo svakog dana, u oba smera — i polazak iz Srbije i povratak nazad su garantovani i ne otkazuju se sa naše strane, bez obzira na broj putnika. Polazak iz Beograda je u 21:00, a iz Novog Sada u 20:00.

Svako sedište u kombiju ima klimu, tako da je vožnja prijatna bez obzira na doba godine. Wi-Fi je dostupan u svakom vozilu. Svako sedište u kombiju ima sigurnosni pojas. U cenu su uključeni jedan kofer i ručni prtljag po putniku. Dečje sedište obezbeđujemo po potrebi — samo nam to recite pri rezervaciji. Prevoz se plaća direktno vozaču — nije potrebna akontacija niti plaćanje unapred.

Za pojedinačna odredišta pogledajte stranice ruta, na primer Kombi prevoz Beograd → Skoplje ili Kombi prevoz putnika Novi Sad → Ohrid, gde su dužina puta, vreme vožnje i cena. Pregled cele zemlje nalazi se na stranici Kombi prevoz za Severnu Makedoniju.

Kratka lista pred put u Severnu Makedoniju

Biometrijska lična karta ili pasoš sa važećim rokom. Prijava boravka policiji u prvih 24 sata, uz pitanje domaćinu da li je preuzima. Potvrda o pravu na zdravstvenu zaštitu iz filijale zdravstvenog osiguranja. Potvrda lekara za lekove koje redovno pijete. Provera rominga u svom tarifnom paketu. Pasoš ljubimca i veterinarski sertifikat ako putuje i ljubimac. Malo denara za prve troškove po dolasku.