Okolina Skoplja — kanjon Matka, Milenijumski krst na Vodnu, rimski Skupi i srednjovekovni manastiri

Dolazak iz Srbije: autoputem do Skoplja

Put iz Beograda vodi autoputem A1, delom evropskog puta E75, do prelaza Preševo–Tabanovce, a zatim istim koridorom do makedonske prestonice. Prema našoj izmerenoj ruti, do Skoplja je iz Beograda 424 km, a iz Novog Sada 529 km.

Vreme čiste vožnje iznosi oko 5 sati iz Beograda i oko 6 sati iz Novog Sada. Na to treba dodati čekanje na granici i pauze, koje u sezoni mogu da produže put. Polazak iz Beograda ka Severnoj Makedoniji je u 21:00, a iz Novog Sada u 20:00.

Za ulazak je dovoljna biometrijska lična karta, a u prva 24 sata boravak se prijavljuje policiji. Ostala pravila, od carine do zdravstvene potvrde, objašnjena su u vodiču Putovanje u Severnu Makedoniju iz Srbije — lična karta, granica, prijava boravka i saveti za put.

Kanjon Matka: najposećenija priroda u okolini

Matka je kanjon reke Treske, desne pritoke Vardara, površine oko 5.000 hektara. Zbog blizine Skoplja jedno je od najomiljenijih mesta za izlet u prirodu u celoj zemlji, a po kanjonu su razbacani i srednjovekovni manastiri.

Kanjon je bogat kraškim oblicima. U njemu je deset pećina, dužine od 20 do 176 metara, i dve vertikalne jame duboke oko 35 metara. Oko petine biljnih vrsta u kanjonu je endemsko, odnosno raste samo ovde, a zabeleženo je i 77 autohtonih vrsta leptira.

Matka je jedno od glavnih područja za planinarenje i penjanje u Severnoj Makedoniji. Sezona penjanja počinje oko Uskrsa i traje do novembra. Popularni su i vožnja kajakom po Tresci, pecanje i kupanje, a u pećinama žive velike kolonije slepih miševa.

Jezero Matka i pećina Vrelo

Jezero u kanjonu nastalo je 1938, kada je Treska pregrađena branom Sveti Andreja. To je najstarije veštačko jezero u Severnoj Makedoniji. Voda se koristi za proizvodnju struje i navodnjavanje okolnih sela, a jezero je poribljeno i omiljeno za rekreativni ribolov.

Pećina Vrelo nalazi se na desnoj obali Treske. U projektu Sedam svetskih čuda prirode bila je među 77 prirodnih lokacija sveta. U sredini pećine je veliki stalaktit koji zbog oblika zovu „Šišarka”, a na kraju pećine su dva jezera.

Manje jezero dugo je osam metara i duboko skoro 15. Veće je dugo 35 metara, a duboko do 18. Podvodni deo pećine u jezeru Matka dubok je više od 203 metra, pa se ubraja među najdublje podvodne pećine u Evropi.

Manastiri u kanjonu Matka

Manastir Svetog Andreja smešten je u klisuri Treske. Podigao ga je krajem 14. veka Andrija, brat kraljevića Marka. Isto ime nosi i brana koja je stvorila jezero.

Manastir Matka, posvećen Presvetoj Bogorodici, potiče iz 14. veka i nalazi se na levoj obali Treske. Prema natpisu na crkvi, izvesna Milica zatekla ju je 1497. bez krova i u lošem stanju. Postavila je novi krov, dodala freske, sagradila trem i zasadila vinograd.

Najviše leži manastir Svetog Nikole Šiševskog, na litici iznad kanjona i manastira Svetog Andreja. Vreme gradnje nije poznato, a prvi pomen potiče iz 17. veka. Ikonostas je oslikan 1645, a zapadni zid 1630. Manastir je napušten u 18. veku, obnavljan posle 1816. i ponovo napušten 1897. Sa njega se pruža pogled visoko iznad kanjona.

Vodno i Milenijumski krst

Vodno je planina jugozapadno od Skoplja, koja se uzdiže neposredno nad gradom. Najviša tačka je vrh Krstovar, na 1.066 metara, a Srednje Vodno, odakle kreću mnoge šetnje, nalazi se na 557 metara.

Na Krstovaru je 2002. podignut Milenijumski krst, visok 66 metara. Postavljen je u spomen na dve hiljade godina hrišćanstva u ovom kraju, na mestu koje se još od osmanskog doba zvalo Krstovar, jer je tu ranije stajao manji krst. Konstrukcija je rešetkasta, slična Ajfelovoj kuli, i stoji na postolju od dvanaest stubova, koji simbolizuju dvanaest apostola.

U krstu je lift do vidikovca, a noću ga osvetljavaju hiljade sijalica, pa se vidi iz gotovo celog grada. Krst je postao jedan od simbola Skoplja i najbolje mesto za panoramski pogled na prestonicu. Gradnju su finansirali Makedonska pravoslavna crkva, makedonska vlada i darodavci iz zemlje i iz celog sveta.

Do krsta se ide pešice od Srednjeg Vodna ili žičarom. Žičaru je izgradila austrijska firma Doppelmayr, a puštena je 2011. Deonica do krsta duga je 1.750 metara, a na trasi je 28 kabina za po osam osoba.

Skupi: rimski prethodnik Skoplja

Nekoliko kilometara od centra, između Zajčevog rida i Vardara, leže ostaci Skupija. U drugom veku pre nove ere to je bila prestonica Dardanije. Rimski grad osnovan je u vreme cara Domicijana, koji je vladao od 81. do 96, a naselili su ga veterani rimskih legija.

Skupi je postao glavno središte romanizacije Dardanije. Pustošili su ga Goti 269. i Huni u petom veku, a 518. potpuno ga je razorio zemljotres. Posle toga život u Skupiju je prestao, a smatra se da su se stanovnici preselili na brdo Kale, u središtu današnjeg Skoplja.

Arheolozi su do sada istražili bedeme, pozorište, civilnu baziliku, gradsku vilu, terme i ranohrišćansku baziliku. U drugom veku središte grada bilo je monumentalno pozorište. Na samom terenu danas se najlakše prepoznaju ranohrišćanska i civilna bazilika, terme i gradske kuće uz nekadašnju ulicu.

Skopski akvadukt

Kod naselja Vizbegovo, oko dva kilometra severozapadno od centra Skoplja, stoji akvadukt od kamena i opeke. To je jedini akvadukt u Makedoniji i jedan od tri najveća i najbolje očuvana na prostoru bivše Jugoslavije, uz akvadukt kod Splita i akvadukt u Baru.

Kada je izgrađen, ne zna se pouzdano. Jedna teorija ga vezuje za rimski Skupi u prvom veku, druga za vreme cara Justinijana, a treća za 16. vek i osmanska kupatila. Akvadukt je korišćen do 18. veka. Sačuvano je oko 386 metara, sa 55 lukova, a vodu je verovatno dovodio sa izvora na Skopskoj Crnoj Gori.

Nerezi: freske iz doba Komnina

Na planini Vodno, u selu Gornji Nerezi, nalazi se crkva Svetog Pantelejmona. Prema ktitorskom natpisu na grčkom jeziku iznad ulaza, podigao ju je 1164. Aleksije Komnin, rođak vizantijskog cara Manojla I Komnina.

Crkva je u 16. veku stradala u zemljotresu, ali su sačuvane freske iz doba dinastije Komnina, koje se ubrajaju među vrhunska dela vizantijskog slikarstva. Posebno se izdvaja freska Oplakivanje Hrista, u kojoj se nežnost Bogorodice smatra jednim od prvih pokušaja da se u fresko-slikarstvo uvede realizam.

Markov manastir

U selu Markova Sušica, 18 kilometara od centra Skoplja, nalazi se Markov manastir. Nosi ime kraljevića Marka, za čije je vladavine završen u 14. veku. Manastir ima jednu crkvu krstoobrazne osnove, posvećenu Svetom Dimitriju.

Za posetioce iz Srbije zanimljiva je ktitorska kompozicija na severnom zidu priprate. Na njoj su kralj Vukašin, njegova žena Jelena i sin Marko, koji predaju model hrama. Tako je manastir, uz Svetog Andreju u Matki, drugi spomenik u okolini Skoplja vezan za porodicu Mrnjavčević.

Skopska Crna Gora

Skopska Crna Gora je planina koja se posle osmanskog osvajanja nazivala i Karadag, a na njoj leže i delovi skopskih opština Butel i Gazi Baba. Najviši vrh je Ramno, sa 1.651 metrom, a najveće naselje na planini je selo Kučevište.

Ime planine pominje se još u 13. veku. Ponovo se javlja u povelji kralja Milutina crkvi Svetog Đorđa u Skoplju, iz 1300. godine. Sa izvora na ovoj planini, prema jednoj od pretpostavki, vodu je dobijao i skopski akvadukt.

Katlanovska banja

Katlanovska banja nalazi se u opštini Petrovec, u donjem toku reke Pčinje, iznad sela Katlanovo, na 230 metara nadmorske visine. U njenoj okolini ima više toplih i hladnih mineralnih izvora, a banjska voda ima temperaturu od 40 °C.

Izvore su intenzivno koristili još Rimljani, a posle njih Turci. Banja je danas jedno od najpoznatijih lečilišta u zemlji, pa je zanimljiva onima koji uz obilazak Skoplja žele i nekoliko dana odmora.

Opštine Skopskog regiona

Skopski region je jedan od osam statističkih regiona Severne Makedonije. Osim Grada Skoplja, obuhvata još sedam opština: Aračinovo, Zelenikovo, Ilinden, Petrovec, Sopište, Studeničani i Čučer-Sandevo.

Katlanovska banja pripada opštini Petrovec, a delovi Skopske Crne Gore skopskim opštinama Butel i Gazi Baba. Akvadukt je dva kilometra od centra, a Markov manastir 18, pa se mesta iz ovog vodiča mogu obići iz smeštaja u Skoplju, bez promene baze.

Klima Skopske kotline

Srednja godišnja temperatura u Skoplju je nešto iznad 12 °C. Leta su duga, vrela i suva, sa temperaturama obično iznad 31 °C, a ponekad i iznad 40 °C. Za šetnje kroz Matku ili uspon na Vodno zato je leti najbolje krenuti rano.

Sneg zimi pada često, ali se retko dugo zadržava, a zimi ima i dosta maglovitih dana. U proleće i jesen temperature su između 15 i 24 °C, pa su ta godišnja doba najprijatnija za obilazak manastira i arheoloških nalazišta.

Kako da rasporedite dan u okolini

Za kanjon Matka i Vodno dobro je odvojiti po pola dana, jer oba uključuju šetnju, a Matka i vožnju čamcem ili kajakom. Nerezi su na istoj planini, pa se lako spajaju sa odlaskom na Milenijumski krst. Skupi i akvadukt su nekoliko kilometara od centra i mogu da se obiđu u jednom popodnevu.

Markov manastir je 18 kilometara od centra, pa za njega odvojite poseban izlet. Prevoz do mesta van grada planirajte unapred.

Putovanje iz Srbije kombijem

Dolazimo po vas na dogovorenu adresu i vozimo vas direktno do cilja — bez presedanja i bez čekanja na stanici. Vozimo svakog dana, u oba smera — i polazak iz Srbije i povratak nazad su garantovani i ne otkazuju se sa naše strane, bez obzira na broj putnika.

Svako sedište u kombiju ima klimu, tako da je vožnja prijatna bez obzira na doba godine. Wi-Fi je dostupan u svakom vozilu. Svi putnici su osigurani tokom vožnje. U cenu su uključeni jedan kofer i ručni prtljag po putniku. Dečje sedište obezbeđujemo po potrebi — samo nam to recite pri rezervaciji.

Odredište u ovom regionu je Skoplje: pogledajte Prevoz putnika Beograd – Skoplje ili Kombi prevoz Novi Sad → Skoplje, a pregled regiona na stranici Kombi prevoz Novi Sad → Skopski region. Sva tri regiona u zemlji navedena su na stranici Kombi prevoz za Severnu Makedoniju.